Plan vaterpolo treninga: šta staje u termin
U vaterpolu plan treninga prvo određuje bazen, pa tek onda trener. Ko to ne uračuna, planira trening koji ne staje u termin.
Termin je prvo ograničenje
Sala se rezerviše, bazen se deli. Većina klubova radi u vodi koja je u istom terminu i nečija druga — rekreativci, škola plivanja, mlađa kategorija u susednim stazama. To menja planiranje na način koji se ne vidi iz plana napisanog za dvoranu.
- Vreme u vodi nije vreme termina. Između zvaničnog početka i trenutka kad ekipa zaista radi prođe i deset minuta. Plan od šezdeset minuta u terminu od šezdeset minuta ne postoji.
- Prostor je uzak i deljen. Vežba koja traži celo polje ne može se ubaciti kad se ukaže prilika; ona se planira za termin u kojem polje zaista imate.
- Objašnjavanje košta. Svako zaustavljanje da bi se nešto objasnilo hladi ekipu i troši termin. Zato se u vaterpolu vežbe objašnjavaju pre ulaska u vodu, a ne u vodi.
Ta poslednja stavka je razlog zbog kojeg se vaterpolo vežbe isplati imati nacrtane i pokazane unapred. Minut ispred bazena vredi pet minuta u vodi.
Razrađen trening od devedeset minuta
Ovo je jedan trening, ne trening. Pretpostavlja devedeset minuta u deljenoj vodi, u sezoni, sa ekipom koja već igra. Čitaj ga kao oblik sa kojim se raspravlja: redosled je ono što vredi zadržati, minuti su ono što vredi menjati.
| Minuti | Šta | Zašto je tu |
|---|---|---|
| 0–8, uz bazen | Trening na tabli, pa ramena i kukovi | Sat termina je već krenuo. Ovo je deo kome voda ne treba, pa je i deo koji ne sme da je troši. |
| 8–20 | Plivanje: 400 mešovito, pa 6 × 50 sa rastom | Da se rame spremi za bacanje, ne da se digne puls. To su dva različita zagrevanja i samo jedno od njih čuva igrača do marta. |
| 20–30 | Rad nogama: držanja, dizanja, jedna ruka, pa jedna ruka sa loptom | Noge su platforma. Sve iznad površine vredi onoliko koliko vredi ono što ga tamo drži. |
| 30–42 | Lopta u parovima: vađenje, hvatanje pod pritiskom, dodavanje u kretanju | Rano, dok je ruka sveža. Tehnika koja se uvežbava umorna je umorna tehnika koja se uvežbava. |
| 42–60 | Glavni blok: ono o čemu je ova nedelja zapravo | Ulaz na centra, kontra, presing — jedno od toga, ne troje. Stoji ovde jer je ovo poslednja tačka termina na kojoj je ekipa i zagrejana i bez žurbe. |
| 60–72 | Igrač više i igrač manje, po šest minuta | Kratko, precizno određeno i ponavlja se svake utakmice. Ujedno i ono za šta je ekipi u vaterpolu najlakše da veruje da zna. |
| 72–85 | Igra, sa jednim pravilom koje služi glavnom bloku | Blok mora da preživi dodir sa pravom igrom, inače je uvežbana ideja o igri. |
| 85–90 | Izduvavanje i jedna rečenica o sledećem treningu | Ta rečenica je ono što čini da sledeći trening počne tamo gde je ovaj stao. |
Gore napisano daje devedeset minuta termina i oko sedamdeset minuta rada, što je pošten odnos i razlog zašto plan od šezdeset minuta nikada ne stane u termin od šezdeset minuta. Opšti oblik čija je ovo verzija stoji na strani o tome šta ide u plan treninga.
Kada termin izmakne, a izmaći će, skrati igru na osam minuta i ostavi glavni blok ceo. Seći blok da bi se sačuvala igra čest je izbor i pogrešan: igra je mesto gde se nedelja proverava, blok je mesto gde se uči. Zagrevanje uopšte nije kandidat — hladno rame koje jako baca je način da se izgubi igrač na šest nedelja zarad četiri ušteđena minuta.
Suvo i voda kao jedan plan, ne dva
Rad na suvom se često vodi odvojeno, kao nešto što ide „ako stigne". Time se gubi jedini deo treninga u kojem se može raditi ono za šta u vodi nema uslova, i jedini deo koji ne zavisi od termina na bazenu.
Ako se suvo i voda vode u istom planu, vidi se ukupno opterećenje nedelje. Ako se vode odvojeno, redovno se dogodi najteži rad na suvom uoči najtežeg treninga u vodi, i to niko ne planira namerno.
Prvi treninzi, kada još niko ne igra
Trening za početnike je drugi plan, a najčešća greška je pisati ga kao skraćenu verziju onog gore. Nije kraći; to je drugi skup stvari, u redosledu koji se ne preuređuje, jer svaka omogućava sledeću.
- Sigurnost u dubokoj vodi. Nije vežba. Dete koje misli o tome kako da se održi ne uči ništa drugo tog treninga, šta god plan pisao.
- Rad nogama, mnogo pre nego što bude dobar. Jedina veština bez prečice i jedina koja drži vrata svemu posle sebe. Nedelje, ne treninzi.
- Plivanje sa glavom gore. Plivač dolazi sa umećem da brzo pliva lica u vodi, što u ovom sportu znači plivati ne videvši ništa.
- Lopta, jedna ruka, u kretanju. Vađenje, držanje gore, ravno dodavanje. Šut dolazi kasnije, a početnici će ga tražiti prvog.
- Igra sa dva pravila. Dva, ne pravilnik: jedna ruka na lopti i bez držanja. Sve ostalo može da čeka dok ne bude šta da se sudi.
Očekuj da trening za početnike dugo bude uglavnom plivanje i rad nogama. To nije plan koji ne uspeva da bude zanimljiv. To je plan koji je pošten prema tome šta mora da postoji pre nego što vaterpolo može da počne, a trener koji to preskoči provede naredne dve sezone trenirajući oko te rupe.
Tabla za vaterpolo nije tabla za rukomet
Polje ima svoje oznake — liniju dva metra i liniju šest metara, oznaku pet metara, centar. Vežba nacrtana na pogrešnom polju čita se pogrešno, jer rastojanja nisu ista i pozicije ne znače isto.
Isto važi i za oznake igrača. U vaterpolu je kapa broj jedan golmanova i crvena je; plava kapa sa jedinicom na crtežu je sitnica koju svaki vaterpolista primeti u sekundi i koja odmah kaže da materijal nije pravio neko iz sporta.
Igrač više i igrač manje su situacije koje se najviše isplati imati nacrtane i animirane. Kretanja su kratka, tačno definisana i ponavljaju se svaku utakmicu — a baš tu je razlika između „svi znaju gde treba" i „svi misle da znaju".
Šta se prati kroz sezonu
Uz prisustvo i standardna merenja, u vaterpolu se isplati voditi i koliko je ko zaista bio u vodi, odvojeno od toga koliko je bio na treningu. Igrač koji je tri nedelje radio samo suvo zbog ramena jeste prisutan na svakom treningu, ali nije radio isti posao — i ako se to negde ne zapiše, u martu izgleda kao pad forme bez razloga.