Taktička tabla za hokej: pokrivanje u odbrambenoj zoni, izlazak iz zone, forček i igra sa igračem manje

Zašto hokeju treba tabla

Deset igrača i dva golmana na ledu, pak koji ide brže nego što iko kliza, i igrači koji se menjaju na svakih četrdesetak sekundi a da igra ne stane. Sistem u hokeju vredi onoliko koliko ga zna petorka koja se u tom trenutku zatekne na ledu, i zato svaka petorka mora da nosi istu sliku. Objašnjena na klupi, između dve smene, ta slika do igrača stiže u delovima. Na tabli je cela ekipa vidi odjednom: gde je koji igrač i kuda pak ide sledeći.

I pamti. Izlazak iz zone nacrtan u septembru isti je i u februaru, a igrač koji stigne iz juniora uči ga sa istog crteža kao i svi ostali.

Klizalište na kom se crta

Polovina klizališta, jedan gol, i linije koje nose značenje:

• Gol-linija, četiri metra od ograde, sa golom na njoj i golmanovim prostorom ispred njega, polukrugom poluprečnika 1,8 metara u kom radi golman.
• Krugovi za ubacivanje u zoni, poluprečnika 4,5 metra, sa tačkama šest metara ispred gol-linije.
• Plava linija, koja zatvara zonu. Napadač ne sme da je pređe pre paka, inače je ofsajd i igra staje.
• Crvena centralna linija, na dnu polovine. Pak odigran iza nje koji netaknut pređe protivničku gol-liniju je zabranjeno oslobađanje — osim kad ekipa igra sa igračem manje.

Vaša ekipa je crvena, protivnik tamnoplav, pak crn. Igrači nose svoje pozicije: C je centar, LK i DK levo i desno krilo, LB i DB levi i desni bek, G golman. Vaša ekipa na crtežu uvek napada ka vrhu, da levo i desno na crtežu budu isto što i na ledu: u napadačkoj zoni protivnički gol je gore, a u vašoj zoni klizalište je okrenuto i vaš gol je dole.

Pokrivanje u odbrambenoj zoni

Većina ekipa brani svoju zonu kombinacijom igre čovek na čoveka i zone, a to se najbolje vidi sa pakom u uglu. Bek sa te strane ide na pak i ostaje između njega i gola. Drugi bek uzima prostor ispred gola i onoga ko tamo stoji. Centar igra nisko, između paka i slota, kao drugi igrač na paku i prvi ispred gola. Krila ostaju gore: krilo sa strane paka uzima protivničkog beka na plavoj liniji, drugo stoji u visokom slotu, gde je dodavanje iz ugla najopasnije.

Kad se pak pomeri uz ogradu, svih pet klizi s njim, a zaduženja prelaze sa igrača na igrača umesto da ostanu kod njih. Ta primopredaja je ono čemu tabla služi: ko koga uzima kad pak ode iza gola i izađe sa druge strane.

Izlazak iz zone

Izlazak paka iz sopstvene zone je mesto gde počinje većina primljenih golova, jer izlazak koji ne uspe ne uspe ispred vašeg gola. Bek uzme pak iza gola i ima nekoliko sekundi i nekoliko mogućnosti: krilo uz ogradu na toj strani, centra koji se spušta kroz sredinu, drugog beka iza gola ili dugo dodavanje drugom krilu.

Dobar izlazak daje sve te mogućnosti u istom trenutku, da protivnik koji forčekuje ne može da zatvori sve. To zavisi od tajminga — centar stiže nisko baš kad je dodavanje spremno, ni sekund ranije — i to je deo slike na koji nepokretan crtež može samo da pokaže prstom.

Forček 1-2-2

Forček je izlazak iz zone gledan sa druge strane: kako ekipa pokušava da spreči protivnika da izađe. U forčeku 1-2-2 jedan napadač ide na igrača sa pakom i tera ga na jednu stranu; druga dvojica čekaju više, na vrhu krugova, da zatvore dodavanje uz ogradu i dodavanje kroz sredinu; dva beka drže plavu liniju. Više hvata u zamku nego što lovi, i ekipa koja ga igra retko dopušta kontre sa brojčanom prednošću protivnika.

Druge varijante — dva napadača duboko u 2-1-2, ili svi nazad u 1-3-1 — menjaju ceo oblik, a izbor zavisi od toga ko su protivnički bekovi i koliko dobro vode pak. To je odluka za tablu, doneta pre utakmice, a ne na klupi.

Igra sa igračem manje

Mala kazna ostavlja ekipu sa četiri igrača u polju na dva minuta, i ta dva minuta se crtaju češće od bilo čega drugog u hokeju. Uobičajen odgovor je kutija: dva beka nisko, dva napadača gore, u kvadratu ispred gola koji se pomera ka paku i drži zatvorene linije šuta kroz sredinu. Igra sa igračem više odgovara svojim oblikom — ovde 1-3-1, sa jednim igračem na plavoj liniji, trojicom preko sredine i jednim ispred gola — i vrti pak da izvuče kutiju iz oblika.

Sa igračem manje ekipa sme da oslobodi pak preko celog leda bez prekida, pa svako izbacivanje vredi sekunde. Ko izlazi na pak, kada se kutija skuplja ka golu i kada ide na pak su odluke koje moraju da budu iste za svaku petorku u igri sa igračem manje, a donose se na tabli.

Tranzicija

Izgubljen pak u srednjoj zoni za sekund pretvara odbranu u napad: napadači koji su se vraćali okreću se na drugu stranu, bek se uključuje u napad ili ostaje pozadi, a petorka na klupi odlučuje da li da se menja. Svako od toga je niz, a ne pozicija — a niz je mesto gde crtež na papiru prestaje da bude dovoljan.

Nepokretno ili animirano

Nepokretan crtež pokazuje gde svako treba da bude. Animiran pokazuje kada — centar se spušta nisko dok se bek okreće sa pakom, kutija klizi dok je igra sa igračem više pomera. U hokeju je taj tajming veći deo igre, i zato se baš te vežbe isplati nacrtati tako da se kreću. Kako to radi, i kada su strelice na nepokretnoj slici dovoljne, objašnjeno je u tekstu o animiranim vežbama.

Od table do treninga

Na većini taktičkih tabli crtež je mesto gde posao prestaje: slika, sačuvana negde. U Ultimate Coach-u je to mesto gde posao počinje. Izlazak iz zone koji ste nacrtali postaje vežba, vežba ide u plan treninga, a trening u kalendar i do ekipe, koja isto klizalište i isto kretanje vidi na telefonu pre nego što stigne.